Retko koje mesto u gradu može samo sebe da preporuči pre svega po svom trajanju. 10 godina na surovoj beogradskoj betonskoj džungli je za poštovanje i pohvalu. Posebno kad ste deo istorije jedne važne tačke u prestonici kao što je Beton hala. Da li ste znali da je restoran Cantina de Frida bio prvi u ovom nizu ugostiteljskih objekata? Možda se sećate ili ste slušali da je na mestu današnje prepune Beton hale u stvari samo bio niz praznih hladnih betonskih objekata. Trebalo je imati viziju, hrabrost i upornost pa biti prvi i ostati lider u ubrzanom noćnom životu Beograda, pa još dati restoranu takvo ime. Energija, strast, stav i harizma jedne Fride Kalo, koja je inspiracija mnogim umetnicima danas, očigledno su ne samo pravo ime za jedno ovakvo mesto, nego su i osobine koje kao da je Frida lično podarila svojoj srpskoj kantini i imenjakinji.

Restoran Frida je poznat po fenomenalnom provodu. Svakog vikenda izlaze fotke na društvenim mrežama, vide se ljudi koji đuskaju, odlična svirka, poznate pesme i hitovi koje svi znaju. Zato je logično da je za vikend obavezna rezervacija jer ovde subotom i najšarmantniji šarmeri Beograda i okoline naiđu na odbijanje. Kad nema mesta, nema. Frida ume da bude surova. Ali tako neodoljiva.

Kad god vam dolaze poslovni partneri iz inostranstva, restoran Frida je pravo mesto i za klopu, i za poslovni sastanak, ali i za nastavak provoda, da se proslavi upravo zaključen ugovor. Samo, svirke su u Fridi bukvalno svakog dana. Nekad možete da se zapitate kako je u sred radne nedelje pun restoran, ali ako se radi o Fridi, to nije ništa neobično. Muzika vas vozi od stranih večnih hitova do domaćih pesama koje super legnu posle ponoći.

Poseban događaj je maskenbal u aprilu. Maskirani su svi zaposleni i oni imaju svoju zajedničku temu, a gostima je dozvoljeno da dođu van te teme. Samo su kostimi obavezni. Jedne godine su zaposleni svi bili kao policajci, druge godine su svi šetali u togama kao u Starom Rimu. A gosti uvek imaju dodatni motiv da im maske budu što zanimljivije, jer najbolje kostimirani uvek dobiju neku nagradu, na primer put u Veneciju. 

Stranaca je uvek puno, svi su znatiželjni da provere kakva je to beogradska Frida koja sa tolikim uspehom postoji već celu deceniju na istom mestu i šta to ona nudi. I domaći, i strani gosti su uglavnom preko 35 godina, što takođe ostavlja određeni utisak o ovom mestu. Česte su proslave firmi. Mnoge strane kompanije tradicionalno u Fridi obeležavaju svoje godišnjice.

Koncept Fride je takav da je klub, a nije klub, restoran je svakako, pošto kuhinja radi čak do 1. Od specijaliteta se izdvaja ćorizo po njihovoj recepturi. To je kobasica tipična za Meksiko, zato se tako i zove, a naravno da Srbija takođe ne može bez kobasice. Ova kombinacija mesa i začina je po originalnom konceptu u Fridi. Miksuju se junetina i svinjetina, a posebna fora je što meso nije skroz mleveno pa takva tekstura ostavlja zanimljiv utisak kad zagrizete Fridin ćorizo. Inače, posebno se preporučuje onima koji baš nešto i ne vole kobasice. Služi se uz grilovano povrće, a kao mali slatkiš, tu je i karamelizovani luk. Uz ovaj obrok, preporučuje se italijansko pšenično kraft pivo. 

U Fridi su ponosni na začine čiju nabavku i poreklo strogo kontrolišu. Preovlađuju kumin, anis i recimo mladi divlji biber sa Madagaskara. Još jedna specifičnost ponuda jela je što je goveđi stek odležao 50 dana u organskoj soli, a to je verovatno jedinstvena pojava u Beogradskim restoranima. Kako kažu oni što su probali, imate utisak da može i kašikom da se jede koliko je mek i neverovatan.

Što se prostora tiče, svuda je Frida Kalo. Na papirnim podmetačima na stolu, na slikama na zidovima, čak i u konceptu boja, sve podseća na Fridinu umetnost. Šank je u manjim keramičkim pločicama različitih boja, lusteri su u stvari pivske flaše, isto tako šarene. Frida je mesto za koje sigurno znate, samo možda niste skoro bili. I koliko god Frida Kalo bila uzor zbog slobode i strasti koju je živela, ne morate baš po svemu da se ugledate na nju. Slobodno dođite u ovaj restoran bez onih njenih tipičnih spojenih obrva.

U ogromnoj ponudi Beton hale, teško je izdvojiti se i teško je odlučiti gde da dođete. Restoran Lavaš se izdvaja ne samo po prostoru i ukupnoj estetici, nego i po neobičnoj i raznovrsnoj hrani. Ljubazni konobari često umeju da kažu: Kod nas je sve specifično.

Kad se popnete uz karakteritične stepenice za svaki restoran u Beton hali, ulazite u magičan svet Bliskog istoka i Indije uz kombinaciju Balkana. Prostor restoranaLavaš je širok i prostran. Na sredini je šank, a zidovi su u ogledalima, pa iz nekog ugla može da vam se učini da ste ušli u jedan prostor koji se prostire čak do Turske, odakle i stižu mnoga jela koja se ovde spremaju. Uz zadnji zid naspram ulaza je pećnica gde možete da vidite kako izlazi hrana i u kojoj se recimo peku peciva tipična za Tursku, kao neka vrsta njihove pice, sa desetak nadeva a zove se pide.

Zidovi su obojeni koricama mnogih knjiga koje su u policama kao u nekoj velikoj futurističkoj biblioteci. Prostor diskretno popunjavaju po uglovima ogromne braonkasto-sivkaste saksije sa retkom vrstom palme, pa deluje kao da ste skriveni od svega što vas čeka čim kročite van neverovatnog sveta restorana Lavaš. Kad se uđe u toalet, i tu vidite da se ovde mislilo na svaki detalj. Koliko samo selfija je napravljeno u tom malo maglovitom, malo obojenom ogledalu koje izgleda kao da ste upali u neki renesansni portret i koliko vas neće odoleti da ovde napravi neki stori.

Da se više ne zbunjujemo kako se tačno naglašava ime ovog restorana – Lavaš. Dakle, akcenat je na poslednjem slogu. A šta li znači? Ako ste se možda stideli da pitate: radi se o tankoj lepinjici od pšeničnog brašna koja se služi kao predjelo. Najbolja je uz namaze, kojih ovde ima bezbroj. Na primer: humus od leblebija, humus sa jagnjetinom, avocado labeneh, cvekla labeneh ili možda muhamara. Humus od leblebija je sa maslinovim uljem, pastom od susama i limunovim sokom. Humus sa jagnjetinom ima dodatak pečenih pinjola, a muhamara je od pečenih paprika, mlevenih pečenih oraha i molasa od nara.

Od salata, tu su: Lavash salata, fattoush, zaaluk ali i čoban i šopska. U Lavash salatu idu: hrskavi štapići šargarepe, celera, špargle, krastavca, sveže paprike, kalamata maslinke i komorača sa aromatičnim umakom od grčkog jogurta, vlašca i ulja od tartufa. Zaaluk je marokanski specijalitet od plavog patlidžana, paradajza, mlevenog kumina i kasmiri paprike, a čoban je tradicionalna azerbejdžanska salata od paradajza, krastavca, crvenog luka, sveže nane i ovčijeg sira.

Evo i zanimljivih predjela: libanska salata, tuna tartar, libanski tartar kibbeh nayyen i domaće meze. U libansku salatu idu: rukola, crveni luk, čeri paradajz, dimljeni odležani ramstek, marinirane suve smokve začinjene dresingom od meda, šafrana i sumaka. U tunu tartar: miks od kockica svežeg fileta tune, sušene urme, kornišona, crvenog luka začinjenog sokom od limuna, belim lukom, dižon senfom, seckanim vlašcem i kuminom. A libanski tartar kibbeh nayyen se sastoji od: kockica junećeg filea sa bulgur pšenicom, svežom nanom i uljem od belih tartufa.

Od dezerta obratite pažnju na tursku baklavu sa pistaćima i dondurma vanila sladoledom. A od pića ima svega, posebno piva i vina. Što se piva tiče, duga je lista kraft piva, posebno iz kolekcije Birra del borgo.

Četvrtkom, petkom i subotom su svirke. Muzika je takva da može da se okarakteriše kao world music, sve ono što i čini duh ovog restorana - kombinacija Bliskog istoka, Balkana, odnosno skup uticaja svih naroda i kultura koji su ostavili trag na ovom našem području i svi ti zvuci na jednom mestu koje baš zato i volimo.

Punoletstvo je vrlo lična porodična stvar, a u slučaju restorana Čarda Stara koliba, ima posebno značenje. Čarda obeležava 18 godina od kada je nastala, a stvorili su je otac i ćerka koji zajedno vode ovaj predivan restoran, čije ime je nastalo kao inspiracija na novosadske čardake na reci.

Otac je na ovoj lokaciji,na samom ušću Dunava i Save, odakle se vide i Kalemegdan, Ratno i Konjičko ostrvo, započeo da gradi splav za sebe i svoje najbliže prijatelje. Stvarajući današnju Čardu otkrio je, zajedno sa svojim kuvarima, talenat u kreiranju kulinarskih remek dela, pa je tu nekoliko jela koja su i danas vrlo tražena, a započela su svoj život kada i sam restoran. Ćerka Ana, koja je imala samo 11 godina kada je Čarda nastala, posao je nasledila od oca i preuzela glavnu ulogu u očuvanju duha i tradicije ove bajkovite priče. Anin otac sada nadgleda, majstoriše, sređuje i popravlja po Čardi jer, jelte, i dalje najbolje poznaje svoj restoran „u dušu“ i tu je ako zatreba po koji savet i sugestija. Porodica je stub restorana Čarda, ali Ana ne bi mogla sve to da izvede, od podneva do ponoći, da nema pomoć svoje vredne ekipe ali i jednog vrlo važnog člana posade – retriverke Mile. Ona je tu da sa vlasnicom Anom sve goste dočeka i isprati sa puno ljubavi. To naravno znači da je Čarda Stara koliba „pet friendly“ restoran, pa možete i vaše ljubimce da povedete sa sobom da se upoznaju sa Milom dok vi uživate u pogledu i izvrsnoj hrani.

Prilaz ovom restoranu na reci je kao ulazak u neku čarobnu šumu. Stepenice, drveni most, drveće, divlje rastinje, guske i patke i onda tek sledi ulazak u samu Čardu. Unutra vas čeka šank koji je tačno na sredini prostorije a iznad njega mali krov od drveta, poput male kućice u kućici. Kad je lepo vreme, Čarda Stara koliba je idealno mesto za ručak ili večeru na otvorenom. Reka vas osvežava i zalasci sunca su toliko lepi da će svako poželeti da ih zabeleži na fotografiji i na trenutak postane profesionalni fotograf. Životinjsko carstvo okružuje ovaj restoran, pa se nemojte iznenaditi ako vam priđu prelepi beli labudovi, oni su deo posebnog šarma restorana Čarda.

Hrana je ipak najveći doživljaj na ovom splavu. Postoji nekoliko jela koja su punoletna kao i sama Čarda, što znači da su toliko uspešna i ukusna, da ih gosti vrlo rado naručuju. Tu ubrajamo rolovani losos u pršuti u martini sosu, kao i losos u sosu od kozica i zelenih maslinki. Za to vam lično garantujemo da su fantastična jela, posebno ako volite ribu. Porcije su prilično velike i sa sigurnošću vam tvrdimo – nećete otići gladni. Jedna od zanimljivosti je ta da vlasnica Ana lično sprema hranu, tako da je osećaj kao da ste im stvarno došli u kućnu posetu. Zaista jedna prava domaćinska atmosfera. Jedino što Ana ne radi je pecanje, to je ipak prepustila starim lokalnim alasima, pa uvek može da garantuje da je riba sveža i kvalitetna. Samim tim, još jedno od prepoznatljivih jela Čarde su sve varijante smuđa i riblja čorba na koju je Anin otac stavio svoj lični kulinarski pečat. Na vama je samo da odaberete riblji specijalitet iz Čardine bogate ponude i da se prepustite uživanju.

Od ostalih mesa, Čarda Stara koliba se izdvaja, na primer, po izvrsnom gulašu od divljači, pašteti od divljači sa smokvama, teletini i jagnjetini. Od dezerta, najpoznatije su palačinke sa jabukama u karamel sosu. Ali tu su i Čardaški slatkiš i domaća pita sa lešnikom. Čardaški slatkiš je čizkejk, čija je osnova napravljena od lešnika, dok pitu od lešnika vlasnica Ana pravi po posebnom receptu.

Zahvaljujući toplini enterijera, sačinjenoj isključivo od drveta, i romantičnoj poziciji sa pogledom na Dunav i Savu, Čarda je savršen izbor za manja venčanja i proslave u Beogradu, kapaciteta do 70 osoba. Poseban štimung ovom restoranu daje uživo muzika, koju izvode tamburaši. I zimi, i leti, Čarda Stara koliba je mesto gde možete uvek nešto lepo da pojedete, osećajući se kao kod svoje kuće, i što je najvažnije, da steknete utisak kao da ste tu celog života kod porodičnih prijatelja.

Koliko 90-togodišnjaka znate da su i dalje toliko zanimljivi da ih svakog dana posećuje stotine ljudi, što sugrađana, što stranaca? Koliko njih znate da celog života tako dobro čuvaju svoju poziciju da ceo grad zna tačno gde uvek može da ih nađe?

Restoran Trandafilović ove godine obeležava 90 godina postojanja. A još je jedini restoran u Beogradu koji ima svoj nadimak - Tranda. Neka njegova jela se upravo tako zovu: Tranda ćevapi, doručak Tranda prženice ili predjelo Tranda mrs. Na meniju lepo piše za neupućene: Kafana je ozbiljna filozofska disciplina.  Ko ne voli kafanu, ne voli ni ljude.

Možda celog života živite u Beogradu, prolazili ste milion puta pored ugla Mekenzijeve i Mutapove, i jako dobro znate Trandafilović baštu. Posebno je prijatna leti zbog hlada londonskog platana koji ima više od 150 godina. Bašta je toliko prostrana da možete da zaboravite da se nalazite u centru grada i da trole prolaze na samo nekoliko metara od vas. A u bašti, od domaćih redovnih posetilaca iz komšiluka, do Tajlanđana, Kineza i Francuza. Svi došli u Trandafilović, lako ga našli, jedva izgovorili ime, ali potpuno spremni da probaju domaće rakije i vina i domaću klopu. Samo što će im biti teško da se vrate u hotele posle srpske rakije, i tek tad nemoguće da izgovore gde su bili.

Kad uđete u unutrašnji deo, može da vam se desi da udarite o neki sto ili o gosta koji sedi, jer će vam pogled odlutati na zidove. Prepuni su kesica u kojima su brašno, griz, šećer, špagete i paste, a poređani su skroz do plafona. Neki drugi restorani su preuzeli tu foru, ali samo da znate da je Trandafilović ipak bio prvi. Takođe ćete primetiti gomilu flaša vina i rakija. Police uz zidove su prepune različitih pića, pa ćete se zagledati i zakucati u neku osobu zbog vina, a da ga niste ni okusili. Kad vam pogled već tako zaluta po gornjem delu Trandafilovića, videćete i galeriju. Nije velika, ali baš zato i služi ako ste došli u paru ili nekom manjem društvu, da se osamite i lepo ispričate na miru, pa da vas niko ne čuje.

Pošto je u opisu Trandafilovića – srpski gurmanluk, ovde stvarno ima svega što je tipično za našu kuhinju, ali uz neke moderne i savremene dodatke. Ponosni su na to da prave sve sami, od brašna pa nadalje. Ne zaboravite da potražite njihove paštete: pileću, od patlidžana kao i specijalitet – od duvan čvaraka! Svaki sastojak je autentično srpski. Nema tu nekih stranih francuskih sireva na primer. Ovde možete da dobijete samo pravi sjenički sir ili autentičan domaći ajvar. Doručak se služi od 8 ujutru do podneva, ako se neko slučajno uspava, a možete da birate između: gurmanske kajgane, domaćeg doručka, komplet doručka, slatkog doručka i van konkurencije – seljačkog sendviča. Tu se u somun stavljaju: grilovana slaninica, ajvar, kiseli krastavac, jaje na oko i zelena salata. Ozbiljan test za sve koji su na nekoj večitoj dijeti.

A kad prođe podne, kreće velik problem, šta izabrati od toliko dobrih jela? Tu su grupe: gurmanluci sa dima i riba, a od ribe, dobro razmislite o kotletima dunavskog soma iz talandare. Za pečenje dana pitati konobare, pa će vam reći da li su aktuelni: tele, jagnje ili prase. Gurmanluci sa roštilja će posebno da vas stave na muke: čuburski i Tranda ćevapi, zlatiborski uštipci i biftek, a onda niz pljeskavica: gurmanska, teleća, hajdučka i naravno, sa lukom. Čuburski ćevapi recimo, su na dinastanom luku i kajmaku sa domaćim krompirom, Tranda ćevapi sa dimljenim kačkavaljem i ljutom paprikom, a gurmanska je pikantna sa slaninicom, kačkavaljem i tucanom paprikom. Cene su oko 700 dinara tako da su vrlo pristupačni. 

Onda nastupa grupa tiganja. Tu stvarno dobijete ručak u metalnom tiganju, a u opticaju su: gurmanski, bećar, Tranda i beški tiganj. Jela su oko 400 grama, tako da ne brinete da li ćete se najesti. U gurmanskom tiganju dobijate grilovani svinjski vrat na pekarskom krompiru zaliven gurmanskim sosom, a u Tranda tiganju: grilovani biftek, crveni luk, praziluk, beli luk, sveža paprika, šampinjoni, sjenički kačkavalj i domaći krompir. Od dezerta, razmislite o: slatkom bureku sa džemom od šljiva ili domaćoj Trandafilović baklavi.

Petkom i subotom su svirke, od tamburica do stranih i ex Yu hitova. Možete da zakažete ovaj prostor za lična slavlja, svadbe, rođendane, punoletstva, preslave i slave. Redovni gosti su poznati glumci, sportisti, Zvezdini veterani, i posle svega što ste saznali o Trandafiloviću, a možda niste nikad znali, falite samo vi.

Ako se spremate za putovanje po Aziji, dođite u Beton halu u restoran Sakura da naučite sve što je potrebno. Ceo prostor ovog restorana odiše azijskim duhom u kombinaciji sa modernim elementima. Na jednom celom zidu su glave Bude, a u toaletu se nalaze svećnjaci sa istim motivom. Tu je i veliki paravan od poda do plafona koji izdvaja deo za ručavanje od lounge dela.  Postoji i galerija, ako gosti žele da se izdvoje.

Bar je prilično velik i širok, čije osvetljenje može da promeni kompletnu boju, od žute do prijatne plave, što nekad stvara utisak da se nalazite na potpuno drugom mestu. Ako pogledate plafon iznad šanka, videćete vrlo zanimljivu postavku. Police sa pićem se nastavljaju po plafonu zajedno sa flašama, pa će to biti samo jedna u nizu stvari koje ćete ovde poželeti da fotkate.

Sledeći na spisku za fotkanje su ogromni ventilatori na celoj površini plafona, koji se lenjo i lagano okreću, jer sve u restoranu Sakura je potpuna opuštencija. Jedan od kreativnih predloga je da na primer snimite ventilatore bumerangom preko Instagrama. Jer kako kaže ljubazno osoblje restorana Sakura, ovde se prvo fotka pa se onda uživa i jede.

Sakura znači trešnjin cvet i simbol je i japanske i kineske kulture. Označava buđenje, istinsku lepotu ali i prolaznost. Zato je važno da se prepustite trenutku da biste ga uhvatili. I zato postoji deo menija koji se zove Zalogaji za dobar početak, da što lakše i lepše uronite u ovu filozofiju. Ovaj deo menija čine: edamame, prolećne rolnice, gyoza, pileći satay i tost sa paštetom od gambora. Prolećne rolnice su sa: miksom povrća, šitake pečurkama i pirinčanim tankim nudlama sa slatko-ljutim sosom. Kao još jedna autentična preporuka azijske kuhinje, pominje se gyoza: kuvane i pržene knedle punjene svinjetinom i kupusom sa pikantnim ponzu sosom i mladim lukom. 

Koliko god puta da dolazite, slobodno fotkajte ista jela, jer se kuvar trudi da uvek napravi potpuno nov aranžman na vašem tanjiru. A tanjiri su posebna priča. Svaki je u teget nijansama, nepravilnog oblika pa svaki obrok deluje kao malo umetničko delo. Na vama je samo da budete bar osrednji fotograf i da izaberete pravi filter na Instagramu.

Dešavalo se da kad dođu veće ekipe, recimo sedmoro-osmoro ljudi, pa svi naruče suši, šef kuhinje se posebno inspiriše. Nikako ne želi da se svima posluži pojedinačni tanjir, nego se uvek seti nečeg zanimljivog. Recimo tog konkretnog puta je stavio na jednu veliku dugačku drvenu dasku gomilu različitog šarenog sušija, a na sredinu je postavio suvi led koji pravi kao neku maglu koja kulja iz posuda. I eto novog razloga za fotkanje, bumerange i storije. Pa neka gori stori!

U grupi startera su: vijetnamska salata sa susamom, morska salata, brancin usuzukuri, hrskavi gambori i na primer juneći tataki. Morska salata se sastoji od: mešavine morskih algi sa tofu sirom, kumkvatom i Sakura chef prelivom preko miksa salata. Brancin usuzukuri čine: tanko sečeni fileti brancina sa mladim lukom, susamom, ikrom od lososa i ponzu sosom. A hrskavi gambori su: fritirane rolnice sa Black tiger gamborima i japanskim čili majonezom.

Od supa: posebna preporuka je miso, tradicionalna japanska supa sa tofu sirom, morskim algama i mladim lukom, tom yum kiselo ljuta supa sa Black tiger gamborima, cherry paradajzom, stro pečurkama, korijanderom i mladim lukom. Kao i won ton pileća supa sa knedlama punjenim svinjetinom i gamborima. 

Od posebnih ponuda, obavezno probajte Black code: crni bakalar sa karamelizovanim prelivom soja sosa, lotosovim korenom i šparglama, a nemojte da zaobiđete i Sakura dezert: ponuda šefa kuhinje za dve osobe sa slatkim pirinčem sa svežim mangom i kokosovim mlekom, čiz kejkom od marakuje sa hrskavom korom od ovsenih pahulja, sorbeom od jagode i sladoledom od zelenog čaja... ali ne dozvolite da vam drugi serviraju priče i fotke iz restorana Sakura, nego dođite sami i krenite lagano da savlađujete lekcije iz azijske kulture i kuhinje.

Bez obzira na to da li vas podseća na Kurta Kobejna, Jelenu Rozgu, sladoled ili budizam, kada se nađete u Skojevskom naselju, Nirvana je asocijacija na ovaj kafić-restoran. Osnovno značenje ove reči jeste opuštanje i ovaj lokal služi baš za to.

Smešten je u Kneza Višeslava 130, praktično u centru ovog dela grada. Tu su Vidikovac, Košutnjak, Skojevsko naselje, Rakovica, Žarkovo, Labudovo i Petlovo brdo. Svi iz ovih naselja svraćaju ovde, sa svima njima možete tu da se nađete i da se maksimalno opustite.

Kafe restoran Nirvana ima baštu uz sam lokal, a unutrašnjost je udobna i prijatna. Na zidovima su zanimljive drvene lajsne na kojima su metalne saksije sa zelenim sobnim biljem, a stolice su u prijatnim i opuštajućim pastelnim bojama.

Odlično je mesto da sednete na kafu, osoblje je mlado i vrlo prijatno, a u unutrašnjem delu je toliko mirno da nemate utisak da ste uz jednu od glavnih ulica u ovom kraju. I možda će vam se učiniti da je to cela ponuda Nirvane, ali nemojte se tako lako prevariti.

Obavezno pogledajte meni. Doručak je od 8 do 1, tako da možete da se naspavate do podneva i da stignete na ovaj prvi obrok. Tu su: klub sendvič, prženice i punjene prženice, omlet, slani i slatki uštipci. A posebna ponuda je Nirvana doručak: tri jajeta na oko, savršenog okruglog oblika, poveća viršla, preukusni natopljeni uštipci, pršuta, senf i ajvar za samo 290 dinara. Klub sendvič čine: piletina, dresing, paradajz, zelena salata, pomfrit i jaje. A prženice su punjene: pilećim prsima, kačkavaljem i pavlakom uz paradajz.

Tu su čorbe, obrok salate, rižoto i paste. Obratite pažnju na Nirvana rižoto sa ramstekom, vrganjima i pršutom za samo 580 dinara, i recimo Nirvana pastu sa istim sastavom. Bacite pogled i na tablu na kojoj su kredom, kao u školi, ispisane dnevne ponude kuvanih jela po izboru kuhinje. Od roštilja i glavnih jela, tu su: ćevapi na kajmaku, burger, pljeskavica, piletina sa četiri vrste sira i recimo pileći file. A za dezert su u ponudi: palačinke, Nirvana palačinke, sufle koji je posebno kremast i ukusan, kao i voćni kolač. Nirvana palačinke mogu ozbiljno da vas zasite sa nutelom, karamel prelivom i kikirikijem za samo 250 dinara. Dezert ćete dobiti u elegantnim tamnim tanjirima nepravilnog oblika, pa će doživljaj biti potpun.

Što se pića tiče, u ponudi su standardne kafe i alkohol, a možete da tražite ceđene sokove od voća koje je izloženo u zanimljivo raspoređenim gajbama u šanku, gde se sve lepo vidi šta je u ponudi. Petkom i subotom su svirke uz gitaru. Kreće se od stranih hitova, pa se lagano prelazi na ex Yu, a pred fajront može da se čuje i neki narodnjak.

Do kafeaNirvana se dolazi lako raznim gradskim linijama: 23, 37, 53, ako već ne dolazite svojim autom. Postoje i televizori pa mogu da se isprate i sportski prenosi. I nemojte da vas zbuni zanimljiva slika Kurta Kobejna, vođe benda Nirvana. Muzika tokom dana je fina i lagana, taman za opuštanje i uživanje u Kneza Višeslava 130.

Kada uđete u magičan prostor restorana Džumbus, možete da budete šta god poželite. Porodičan čovek koji je došao na ručak i ostavio decu u igraonici, student koji je došao na pauzu između predavanja jer ovde ima popust, sportista koji je stigao sa jutarnjeg treninga pa je svratio na doručak, stranac koji je poželeo da malo bolje upozna Srbiju i kupuje autentičnu rakiju, džem i ajvar ili biznismen koji je doveo poslovne partnere na sastanak. Prostor ovog restorana je toliko velik da morate dobro da se skoncentrišete gde se šta nalazi i u kom njegovom delu ste vi sad, jer ćete se u suprotnom lako izgubiti.

Restoran Džumbus je na 25. maju, odmah kod autobuske okretnice, pored bazena i sportskog centra. Ima dva ulaza. Zbog zastakljenog tamnog izgleda već na prvi pogled deluje elegantno i prefinjeno ali nemojte da se uplašite, cene su vrlo pristupačne, a i ne morate da dolazite u odelu i nekim večernjim haljinama. Naravno, nije baš dozvoljeno da skoknete sa bazena u japankama i šorcu, ali pristojna odeća je više nego prihvatljiva.

Ako ulazite sa strane bašte, videćete da je u sklopu objekta igraonica za koju svi roditelji dobro znaju. Tu je i bašta gde se najčešće piju kafe i ceđeni sokovi po najnormalnijim cenama u gradu. Zanimljivo je da se kapućino pije u većim šoljicama, pa je ovo odlično mesto ukoliko volite kafu a ne volite da je dobijete u mini šolji.

Pored studenata, česti gosti ujutru su mnogi poslovni ljudi ali i sportisti koji dolaze posle jutarnjeg treninga na kafu, ceđeni sok i doručak. A ponuda doručka je posebna. Tu je Džumbus doručak koji ima gibanicu, jaja, nemačku kobasicu sa kačkavaljem, ajvar i paradajz za samo 420 dinara, Zdravi doručak od 5 belanaca, šampinjona, mladog sira i paradajza za 350 dinara, Omlet u tortilji i Srpski mega sendvič.

Od glavnih jela, tu su: suvidirana pačetina sa sotiranim povrćem sa redukcijom borovnice, Džumbus biftek sa bebi spanaćem, gorgonzolom, brusnicom i demiglas sosom i posebna preporuka ako volite ribu, preukusan Džumbus losos sa soja sosom, javorovim sirupom, indijskim orahom, bebi maslinkama i susamom.

Od dezerta probajte kolač Cmok jer je isti kao onaj sladoled nekad ako se sećate od pomorandže, a posebna preporuka Toblerone mus koje su tu da vas oduševe na kraju.

Obratite pažnju na to kako izgledaju tanjiri i čaše. Fora je u tome da se za svakim stolom nikako ne uparuju šare na tanjirima koje su ručni rad, kao što se ne uparuju ni boje čaša. U prostoru preovlađuje drvo, a jedan od mnogih detalja koji izdvajaju restoran Džumbus od drugih je što u drvenom zidu postoji stakleni deo iza kog možete da vidite pečenje kako se vrti. Na zidu pored su izložena vina, pa će vam biti lakše da neko izaberete, a u suprotnom ćošku je zastakljeni deo, kao jedna mala prodavnica autentičnih domaćih proizvoda poput ajvara, džemova i rakije.

A rakije su posebna ponuda ovog mesta. U stvari, puno ime i prezime ovog mesta je Restoran Džumbus – serbian cuisine & rakia ice bar. To znači da je, prvo izbor rakija veći nego na nekom prosečnom mestu, ali i da se rakije čuvaju u jednoj posebnoj staklenoj prostoriji gde možete da ih probate. Ako tako nešto nikad niste videli kako izgleda, topla preporuka da odete na ovo hladno mesto i obavezno uđete. Neće trajati dugo, pošto je to i neizvodljivo, jer temperatura ide čak do -13, pa nećete unutra izdržati više od 2 minuta. Duže može da ostane samo polarni medved na piću sa pingvinom, pod uslovom da voli srpsku rakiju. Tu su i dve simpatične bunde na čiviluku ispred ove prostorije, ali ni one vas neće mnogo ugrejati. Ova prostorija ne služi samo za degustaciju, ni za sedenje na ledu, nego uglavnom za fotkanje, pošto su fotografije iz ove prostorije nešto što želite odmah da stavite na stori, naravno čim vam se odlede prsti.

Što se fotkanja tiče, ceo prostor je takav da možete u startu da napravite 15 fotki da se pohvalite gde se to nalazite, ali posebno mesto će sigurno biti slika velikog konja u ćošku koja zauzima jedan ceo zid. Oni koji su dolazili više puta, kad se javljaju, traže da sednu baš tu ispod konja, kao što se mnogi u Beogradu nalaze ispod konja na Trgu. Na sredini restorana je tapenjaki, prostor gde sedite tačno ispred velikih vrelih ploča na kojima kuvar peče meso za vas. Stranci posebno vole tu da sede i gledaju kako im se sprema hrana.

Prostor restorana Džumbus je predviđen za različite vrste korporativnih i privatnih proslava, od četvrtka do subote nastupaju bendovi, a ventilacija je toliko jaka da se dim cigarete skoro uopšte ne oseća. Sve vreme se sluša lagani i prijatni pop džez, pa vam još samo ostaje da dođete do 25. maja i izaberete najlepši kutak restorana Džumbus, jer ih ima baš mnogo. 

Postoji samo nekoliko pokazatelja da je neki restoran za preporuku. Jedan od njih je kad odete u Malu Galovicu, oduševite se prasećim pečenjem, domaćom pogačom, baklavom sa sladoledom sa tajnim sastojkom, odlazite do vaših prijatelja da im što pre ispričate kako vam je bilo fenomenalno, a oni kažu: Pa ne mogu da verujem! Pa sve vreme slušamo o tome. Naš drugar je bio juče tamo jer ih je koleginica vodila na ručak. Znači, može da se stekne utisak da ceo grad zna ovu malu tajnu, ali je otkriva samo najboljim prijateljima, koji baš zasluže.

A sve što postoji u Maloj Galovici, baš jeste kao jedna velika nagrada koju treba zaslužiti. Da biste stigli, isto treba malo truda. Prvo da znate gde je, a onda autom ili taksijem da savladate novobeogradski put. Shvatite to kao jedan mali gradski safari. Tačka koja će vam biti poznata je okretnica tramvaja 7, pa onda pratite uputstva i stižete za bukvalno 2 minuta.

A tamo... čeka vas veliko dvorište sa macama, ukrasnim kokoškama i zečevima. I ne brinite, oni su tu samo da ulepšaju prostor, ne da budu izabrani za degustaciju. Velike su šanse da će tu biti i nekoliko kuca, jer je dovođenje pasa dozvoljeno. Ceo taj zoo vrt se savršeno uklapa u veliko dvorište, zelenilo i mir,zbog čega ste svakako i došli u Malu Galovicu. Tu je i tobogan za decu i razne penjalice, pa roditelji mogu da se opuste i puste decu da se igraju. Prednost je što se stolovi pomeraju kako god poželite, u skladu sa ostalim gostima. Svako ima dovoljno svog prostora da se relaksira i priča šta god poželi, jer je dovoljno velika udaljenost između posetilaca.

Imate utisak kao da ste došli kod drugara na plac da se malo odmorite, a on će biti pravi domaćin jer sprema super klopu. Na primer: boraniju pod sačem, rebarca, baby ribs, špic rebra, teleće pečenje, domaće kobasice, domaći somun i galovački sataraš. A praseće pečenje bez kostiju probajte da tražite, izuzetno je ukusno, ali nema ga baš uvek. Jeste li upravo ogladneli?

Što se slatkiša tiče, tu su palačinke s džemom ili ždžemom kako u stvari svi generacijama govorimo, urmašice i poseban specijalitet, baklave sa sladoledom. A sladoled ima jedan misteriozan dodatak, pa je ukus fenomenalan, samo niko iz Male Galovice neće da vam otkrije o čemu se radi. Možda ako budete dovoljno šarmantni, neko padne na vaše fore, pa saznate šta to dodaju. Onda budite fini pa i nama otkrijte, ipak smo vam mi pokazali ovu nestvarnu oazu nadomak grada.

Ima nekoliko primera gde ljudi uopšte ne jedu tu vrstu domaće kuhinje,  i ne vole ni prasetinu, ni boraniju. Onda ih nagovore prijatelji da dođu, pa se oduševe kako je sve to spremljeno i najčešći komentar je da je toliko ukusno da se samo topi... Dešava se i da neko dođe na kratak ručak a ostane preko celog dana, celih 7 sati. Nije važno kako znamo.

Mala Galovica nosi ovaj skroman naziv, ali uopšte nije mala. Veliko dvorište, ogroman jelovnik, ljubazno osoblje koje će vam sve objasniti šta je u ponudi, i pretpostavljam da smo isto zaključili – falite samo vi. 

Iako je u centru grada, u restoran New reset dolazite da pobegnete od svega. Možda ste prošli sa spoljnje strane Gopodar Jovanovom ulicom i u brzini niste obratili pažnju kakvo se blago krije u dvorištu.

I to ne samo kulturno jer je ovaj restoran smešten u kući Jovana Skerlića iz 1923, nego i pravo gastronomsko blago sa svim kombinacijama poznatih srpskih jela koja imaju svoj dodatak francuske kuhinje i francuskih soseva, kao što je na primer sos od nara.

Krivac za celu ovu magiju je Ivan Zarić, glavni kuvar i vlasnik. I tu odmah vidite da se restoran New reset izdvaja od svih drugih baš po tome. Ivan se dugo bavi ovim poslom, tačno zna šta ko voli i na šta će gosti najbolje reagovati.

A gosti su i domaći, i strani. Domaći su čak i oni dosta poznati u umetničkom, glumačkom svetu, koji ne žele da ih neko vidi u izlogu, koji se neće fotkati za Instagram, nego će doći da se odmore od gradskog brzog tempa i da se resetuju.

A stranih gostiju tek ima dosta. Zanimljiva je priča o Kinezima. U jednom trenutku je baš dosta njih počelo da dolazi, i svi su sedali za isti sto i naručivali istu hranu. Vremenom je kineska turistička misterija postajala sve veća. Uz pokušaj komunikacije, jer Kinezi ne znaju baš srpski, a ni engleski, na kraju se sve razrešilo. Jedna vrlo poznata kineska glumica je u svom vlogu koji je snimala u Beogradu, došla u restoran New reset, oduševila se i ishvalila ga, a onda su njeni obožavaoci krenuli njenim stopama i sedali isključivo za taj sto gde je ona bila i naručivali isključivo ona jela kojima je ona bila oduševljena. Ali ima tu i posetilaca iz mnogih drugih zemalja, pošto je restoran vrlo visoko na Trip advisoru.

Slobodno se raspitajte i za jela koja su van menija, jer često se pravi nešto samo tog dana, pa ako ne budete pažljivi, propustićete šansu da doživite vanserijsku kombinaciju ukusa. Na primer, pitajte za biftek u sosu od nara, piletinu u sosu od borovnice ili sir škripavac iz Milanovca. Pošto ovaj restoran ima tu veliku prednost u odnosu na druge jer je vlasnik ujedno i glavni kuvar, Ivan Zarić lično nabavlja sve namirnice. Kad ugleda neku namirnicu u nabavci, u trenutku se inspiriše na kombinacije koje nama običnim smrtnicima sigurno ne bi pale na pamet, ali bismo ih vrlo radi probali.

U posebnu ponudu spadaju i razne vrste pečuraka, koje se gaje u porodičnom vrtu vlasnika, pa je kvalitet zagarantovan. Okušajte sreću pa tražite biftek sa pečurkom crnom trubom, jer ona raste svake četvrte godine.

Prostor restorana je kao da ste ušli u komšijsko dvorište sa puno zelenila, seli da popijete kafu i vidite šta komšija ima lepo da vam spremi za klopu. Tokom leta se uveče organizuju akustične svirke, a jedno od najlepših gostovanja je bio nastup sa violom. 

Unutra će vas dočekati vijugave drvene stepenice do drugog sprata, a zatrebaće vam pomoć i sigurna ruka za silazak, posle dobrog vina koje su deo čarolije restorana New reset. Na drugom spratu je nekoliko stolova, peć koju sami možete da naložite, divan zid prekriven šarom koja podseća na one sa ćilima, sve ukupno vrlo prijatna domaća atmosfera. Treći sprat ima samo dva stola, tu možete da budete baš izdvojeni, kao u nekom VIP salonu, a vrlo zanimljiv detalj je jedan stari crni telefon koji je ostavljen posle jednog filmskog snimanja, koja su vrlo česta u ovom prostoru zbog ineteresantnog izgleda.

Od jela obratite pažnju na Seksi pitice sa smokvama, medom, peršunom i kozijim sirom i Abartovane ćevape sa bukovačom, marmeladom od luka, začinima i sosom. I obavezno pogledajte opis svakog jela jer su komentari vrlo duhoviti, kao na primer: omlet ali kakav, dobro jutro domaćine, klasika kao kod mame, parisko jutro ili nostalgija zavičaja u tanjiru. 

Restoran New reset postoji već 5 godina, vreme je da svratite, da se resetujete i vidite šta ste propustili do sad. Otkrili smo vam ovu slatku beogradsku tajnu, a na vama je da je odate i drugima. Ali tek pošto je malo sačuvate za sebe i dođete u New reset bar nekoliko puta, samo za svoju dušu.

U ovaj restoran se ne dolazi slučajno. U ovaj restoran se ne svraća na kafu ili picu. U Legat dolazite isključivo jer znate da vas čeka samo najbolje.

Kad odlučite da se počastite, da pokažete klijentima da vaš posao vredi da se u njega investira, kada želite stranim partnerima da pokažete da u Beogradu i Srbiji postoji svetski nivo, tada se dolazi u restoran Legat.

Na samom ulazu će vam već biti jasno da niste pogrešili i da će svako sa kim ovde dođete o vama misliti samo najbolje. Pre svega zato što ste im pokazali fenomenalno mesto u širem centru grada. Sve je detaljno osmišljeno i dizajnirano. Preovlađuju crna i zlatna boja kao definicija elegancije. Lusteri neobičnog kružnog oblika koji podsećaju na svećnjake, bele keramičke figure savršenih ljudskih tela neprimetno uklopljene u ceo enterijer, brzo vam daju utisak da na ovakvom mestu niste nikad bili u Beogradu. Postoji i nekoliko udobnih kutaka sa nameštajem pastelnih boja, gde može da se sedne na kafu posle ručka, taman da razmislite o tome kako bi bilo lepo da i vaša dnevna soba baš tako izgleda.

Poseban utisak ostavlja mali dekorativni bazen, okružen najbeljim kamenjem koje ni na svetskim plažama niste videli. A na kraju njega, akvarijum sa jastozima. Tu je baš mesto gde poput svetskih restorana birate jastoga koji će biti sveže spremljen u kratkom roku.

Jedan od posebnih ugođaja pruža stakleni krov. Zato imate utisak kao da ste u svakom trenutku napolju ali ste zaštićeni od vreline ili hladnoće, pa je to još jedna od dobitnih kombinacija restorana Legat. U jednom delu plafona je mozaik od staklenih kvadrata koji su ručno oslikani cvetnim dezenom uz mnoštvo boja, a upravo tu koloritnu liniju možete da primetite na ivicama svakog menija.

Pošto ovo mesto pruža izuzetnu uslugu najzahtevnijoj klijenteli, vrhunac ponude je VIP salon. U njoj ste maksimalno skriveni od svih neželjenih pogleda, možete maksimalno da se opustite, da ručate ili večerate sa kim god želite i apsolutno niko ne može da vas ometa. Kao u nekim špijunskim filmovima, niko spolja ne može da vidi gde je ulaz u ovaj prostor i gde se to vi opuštate u odabranom društvu na samo metar od ostalih gostiju. Jedina mana VIP salona je što je samo jedan, pa ako nemate sreće da je slobodan kad vi to poželite, moraćete da sačekate sledeću priliku ili jednostavno da rezervišete unapred.

Ne zaboravite da se interesujete za vina kuće. Mada, neće vam biti lako, pošto ih ima preko 200. Ali eto razloga da dolazite u restoran Legat više puta ili da bar sa svakim vašim poslovnim partnerom probate nešto novo. Od mnoštva zanimljivih jela i kombinacija, preporučujemo karpaćo od teletine sa rukolom na hrskavom hlebu uz žele od limuna ili Turnedo Rossini, goveđi stek na francuski način koji je dobio ime po kompozitoru Rosiniju.

Naravno da jedan ovako ekskluzivan restoran ima svoj parking i garažu sa ukupno 50 mesta, vaši ljubimci su takođe dobro došli, a postoji mogućnost da sa porodicom slavite i rođendane, i sebi, i deci, i ljubimcima.

Da li u VIP salonu, da li u staklenom i divno osvetljenom delu restorana, da li u uglu koji je udoban kao dnevna soba, restoran Legat vam pruža mogućnost da dovete porodicu, poslovne partnere ili da sretnete svetske delegacije i diplomatski kor. Ovo je mesto na koje se ne dolazi slučajno i mesto kome ćete se sigurno vraćati. Dovoljno je da dođete bar jednom.