Retko koje mesto u gradu može samo sebe da preporuči pre
svega po svom trajanju. 10 godina na surovoj beogradskoj betonskoj džungli je
za poštovanje i pohvalu. Posebno kad ste deo istorije jedne važne tačke u
prestonici kao što je Beton hala. Da li ste znali da je restoran Cantina de
Frida bio prvi u ovom nizu ugostiteljskih objekata? Možda se sećate ili ste
slušali da je na mestu današnje prepune Beton hale u stvari samo bio niz
praznih hladnih betonskih objekata. Trebalo je imati viziju, hrabrost i upornost
pa biti prvi i ostati lider u ubrzanom noćnom životu Beograda, pa još dati
restoranu takvo ime. Energija, strast, stav i harizma jedne Fride Kalo, koja je
inspiracija mnogim umetnicima danas, očigledno su ne samo pravo ime za jedno
ovakvo mesto, nego su i osobine koje kao da je Frida lično podarila svojoj
srpskoj kantini i imenjakinji.
Restoran Frida je poznat po fenomenalnom provodu. Svakog
vikenda izlaze fotke na društvenim mrežama, vide se ljudi koji đuskaju, odlična
svirka, poznate pesme i hitovi koje svi znaju. Zato je logično da je za vikend
obavezna rezervacija jer ovde subotom i najšarmantniji šarmeri Beograda i
okoline naiđu na odbijanje. Kad nema mesta, nema. Frida ume da bude surova. Ali
tako neodoljiva.
Kad god vam dolaze poslovni partneri iz inostranstva,
restoran Frida je pravo mesto i za klopu, i za poslovni sastanak, ali i za
nastavak provoda, da se proslavi upravo zaključen ugovor. Samo, svirke su u
Fridi bukvalno svakog dana. Nekad možete da se zapitate kako je u sred radne
nedelje pun restoran, ali ako se radi o Fridi, to nije ništa neobično. Muzika vas
vozi od stranih večnih hitova do domaćih pesama koje super legnu posle ponoći.
Poseban događaj je maskenbal u aprilu. Maskirani su svi
zaposleni i oni imaju svoju zajedničku temu, a gostima je dozvoljeno da dođu
van te teme. Samo su kostimi obavezni. Jedne godine su zaposleni svi bili kao policajci,
druge godine su svi šetali u togama kao u Starom Rimu. A gosti uvek imaju
dodatni motiv da im maske budu što zanimljivije, jer najbolje kostimirani uvek
dobiju neku nagradu, na primer put u Veneciju.
Stranaca je uvek puno, svi su znatiželjni da provere kakva
je to beogradska Frida koja sa tolikim uspehom postoji već celu deceniju na
istom mestu i šta to ona nudi. I domaći, i strani gosti su uglavnom preko 35
godina, što takođe ostavlja određeni utisak o ovom mestu. Česte su proslave
firmi. Mnoge strane kompanije tradicionalno u Fridi obeležavaju svoje
godišnjice.
Koncept Fride je takav da je klub, a nije klub, restoran je
svakako, pošto kuhinja radi čak do 1. Od specijaliteta se izdvaja ćorizo po
njihovoj recepturi. To je kobasica tipična za Meksiko, zato se tako i zove, a
naravno da Srbija takođe ne može bez kobasice. Ova kombinacija mesa i začina je
po originalnom konceptu u Fridi. Miksuju se junetina i svinjetina, a posebna
fora je što meso nije skroz mleveno pa takva tekstura ostavlja zanimljiv utisak
kad zagrizete Fridin ćorizo. Inače, posebno se preporučuje onima koji baš nešto
i ne vole kobasice. Služi se uz grilovano povrće, a kao mali slatkiš, tu je i
karamelizovani luk. Uz ovaj obrok, preporučuje se italijansko pšenično kraft
pivo.
U Fridi su ponosni na začine čiju nabavku i poreklo strogo
kontrolišu. Preovlađuju kumin, anis i recimo mladi divlji biber sa Madagaskara.
Još jedna specifičnost ponuda jela je što je goveđi stek odležao 50 dana u organskoj
soli, a to je verovatno jedinstvena pojava u Beogradskim restoranima. Kako kažu
oni što su probali, imate utisak da može i kašikom da se jede koliko je mek i
neverovatan.
Što se prostora tiče, svuda je Frida Kalo. Na papirnim
podmetačima na stolu, na slikama na zidovima, čak i u konceptu boja, sve
podseća na Fridinu umetnost. Šank je u manjim keramičkim pločicama različitih
boja, lusteri su u stvari pivske flaše, isto tako šarene. Frida je mesto za
koje sigurno znate, samo možda niste skoro bili. I koliko god Frida Kalo bila
uzor zbog slobode i strasti koju je živela, ne morate baš po svemu da se
ugledate na nju. Slobodno dođite u ovaj restoran bez onih njenih tipičnih spojenih
obrva.
BG