Znate onaj prolaz u filmovima o Hariju Poteru na železničkoj
stanici? Prolaze ljudi, nemaju pojma da mogu da uđu u neki drugi, novi svet.
Tako se nekima dešava svih ovih 11 godina koliko postoji restoran Karuzo, da ne
znaju pored čega prolaze sve ovo vreme. Ulaz za restoran je na uglu Terazija i
Nušićeve, a nalazi se na osmom spratu. Tu je i svetleći okrugli znak ispred
samog ulaza na trotoaru, kao onaj u Betmenu. To je već drugi junak na koga može
da vas podseti ovaj restoran. A po trećem junaku se zove. Radi se o slavnom
operskom pevaču Enriku Karuzu. On je bio veliki prijatelj Nikole Tesle i našeg
naroda. Najpoznatiji je po čestim nastupima u čuvenoj Metropoliten operi. Zato
se na tavanici njegovog restorana imenjaka nalaze slike muza čiji je bio
miljenik, baš kao i bogova rata, pobede i antičkih heroja. Ovde se najčešće
dolazi po preporuci. Skroz je izdvojeno i ušuškano a u samom ste centru grada.
Dešava se da kad neko namerno ili slučajno dođe na osmi
sprat, ostane fasciniran kad ugleda Cojku. Ona je prava domaćica restorana Karuzo. Šarmantna, laganih damskih pokreta, ova velika bela mačka je maskota i
neizbežan deo šarma ovog mesta. Celom svojom pojavom će praktično da vas zamoli
za selfi i nema šanse da joj odolite.
A kad prođete kroz staklena vrata Karuza, bez obzira na to
da li je zima ili leto, odmah ćete videti Beograd iz jednog novog ugla. Nije
važno da li su posetioci Beograđani ili stranci, ovakav grad još niste videli. Zbog
velike terase, tu je pogled na reku, mostove, Beograd na vodi i hotel Moskvu. Prelep
je osećaj kad ste na otvorenoj terasi ovog restorana a grad vam je na dlanu,
kakav verovatno do sad niste videli. Zalasci sunca su posebno fini i
romantični, a telefon će sam da vam uključi kameru i tražiće vam da fotkate.
A romantika je stara prijateljica Karuza. Zvanično, restoran
ne radi nedeljom. Takva im je politika od kad postoje ali kad se zakaže neka
proslava, svadba, rođendan ili krštenje, tada su vrata otvorena. Nedavno se
Karuzu javio par koji redovno dolazi ovde i ovo im je omiljeno mesto. Oni su
zajedno punih 35 godina. Odlučili su da prestanu da budu momak i devojka i da
to baš ovde obeleže. Tačnije, odlučili su da se posle 35 godina veze venčaju, a
restoran Karuzo je bio logično rešenje za proslavu sa njihovim prijateljima.
Mesta ima za oko 90 zvanica, a ako baš spisak ne može da se
skrati, bilo je situacija i kad ih je stalo 110. Samo je važno da se ne šire
previše po restoranu i kao Selma, da se ne naginju kroz prozor, to jest kroz terasu.
Ovde se organizuju i poslovni sastanci i prezentacije, a ujedno su i odličan
izgovor da se nešto ozbiljno klopa. Meni se povremeno menja, jer se osluškuju
potrebe posetilaca a tako je uvek najbolje. To je najbolji način da se zadrže
stalni gosti i privuku novi.
A šta je recimo u novom meniju? Hladan biftek sa sosom od
pavlake i rena sa puterom, jagnjeći kotleti sa francuskim pireom i blitvom i na
primer hrskavi losos sa kruškom, lešnikom, indijskim orahom, bademom, crnim
susamom i miksom zelenih salata. Od starih jela, najviše se traže: sporo kuvana
juneća kolenica sa sosom od rena i grilovanim krompirom, pauflek u sosu od
guščije džigerice i tartufa sa povrćem na maslinovom ulju i recimo svinjski
file sa mocarelom, pršutom, taljatelama i pečurkama. Ako ništa, u Karuzu nećete
ostati gladni. Ne samo zbog velikog izbora jela i fantastičnih kombinacija, već
i zato što su porcije prilično velike. Ovde minimalizam ne stanuje.
Izbor vina je velik. Ima ih oko 60. Najviše se traže
Kovačević i Radovanović, Harizma i Regent. A na peciva i dezerte su posebno
ponosni. Prave ih sami, tačnije jedna fina iskusna gospođa koja s puno ljubavi
i znanja ume tačno da stvori najukusnije lepinjice i kolače. Ozbiljna preporuka
je pita sa malinama i plazmom, kao i francuski kolač sa jabukom fenomenalno
aranžiran sa cvetićem na vrhu. Da li je cvetić jestiv, pitajte, nemojte da se
zatrčite kao neki od nas. Od slatkiša sa starog menija probajte obavezno nugat
čiz kejk, kao i belu čokoladu sa šumskim voćem.
Kao da cela ova ponuda nije dovoljna, četvrtkom, petkom i
subotom su svirke. Redovni gosti umeju često da zaplešu tako fino da vam prosto
dođe da ih zamolite za čas plesa. A ako se dovoljno opustite, možda poželite da
zapevate kao Enriko Karuzo. Pa neka vam je sa srećom.
BG