Retki su restorani koji postoje manje od dve godine a toliko
su postali poznati i toliko ih hvale svuda po gradu. Takva je Bela reka koja je
za vrlo kratko vreme postala deo beogradske tradicije.
A tradicija upravo i jeste taj opšti utisak koji će vas
osvojiti čim uđete. Sve što je srpsko, ovde je prisutno. Od tipičnih srpskih
jela i pića do ogromna dva ekrana na kojima se konstantno emituju snimci lepote
naše zemlje, bez obzira na to da li je selo Bliznak na Homolju gde je farma
Bela reka, Uvac ili su bake i deke na selu koji obavljaju svoje svakodnevne
poslove.
Bašta je izuzetno velika, ima 200 mesta, kao jedan poseban
deo restorana sa svojim šankom, a tu je sa druge strane i deo gde mogu
roditelji da slobodno ostave decu da se igraju na travi.
Unutrašnji deo Bele reke je ogroman, sa isto 200 mesta, ali
je i stalno pun. Nekima se desilo da bez rezervacije dođu subotom popodne i da
zaista nemaju gde da sednu. Jedna porodica je došla sa dvoje dece, pa su pitali
da li mogu da dođu za nekoliko sati. Hostesa je ljubazno rekla da to nije
moguće. Sledeće pitanje je bilo: Pa hajde me ubeležite za sutra, bilo kad u
toku dana. Hostesa kaže da je i to nemoguće, jer je nedelja ipak najposećeniji
dan, tad najčešće dolaze porodice na nedeljni ručak. I čovek na kraju pita: Pa
kad je prvi sledeći slobodan termin? A hostesa kaže: Ponedeljak popodne. Ova
priča je istinita. Dakle, naravoučenije ove anegdote - rezervišite i zaplovite
i vi Belom rekom.
Enterijer je osmislio čuveni Vlada Gugl. Sve je u drvenim,
braon tonovima. Stolovi drveni, stolice izuzetno udobne, pribor koji se slaže
sa svim tim nijansama, a tanjiri u belim i plavim tonovima sa finim šarama. I
što je najvažnije, vrlo su kvalitetni i vrlo ih je teško okrnjiti ili razbiti.
Samo, ne morate baš to da pokušavate.
U restoranu postoji prodavnica pravih srpskih proizvoda. I
rakije, i vina, i sirevi, sve što možete da probate i u samoj Beloj reci, pa
kad vam se baš svidi, onda kupite i ponesete još kući. Prodavnica je posebno
zanimljiva za strance. Kad nešto autentično srpsko probaju, odmah to kupuju i nose
u svoju zemlju kao najlepše sećanje na Srbiju. Inače, u restoranu su isključivo
srpski proizvodi, po principu 'kupujmo domaće'. Ne možete da naručite ništa što
nije autentično naše.
Cene su toliko pristupačne da su gosti šarenoliki. Ideja je
bila da Bela reka bude prostor koji će ponuditi sve kao standarna srpska kafana
ali ipak na jednom višem, pristojnijem nivou. I u tome su uspeli. Zbog finog
cenovnika, ovde su i penzioneri, i ljudi srednjeg staleža, ali i bizmismeni iz
okolnih stranih firmi, kao i stranci koji rade u oko Tošinog bunara.
U restoranu možete videti i duhovite detalje. Kad krenete do
toaleta, moraćete da odlučite da li ste snajka ili dilber, i da onda izaberete
prava vrata. Ipak, ako se nešto zbunite, tu su i ilustracije u narodnim nošnjama
da vas dodatno usmere ka pravoj odluci.
Restoran je dobio ime po svojoj farmi na Homolju. Tu se
uzgajaju sve životinje od kojih se prave sva jela. Sve je kontrolisano i
pažljivo uzgajano i to je javna tajna ovolikog uspeha i kvaliteta jela u Beloj reci.
Nemoguća misija je preporučiti neku klopu ovde. Sve je
odlično, i sve treba da se proba. Ali ako baš mora nešto da se izdvoji, ako vas
baš pritisnu da nemate kud, onda kažite recimo karađorđeva. Tu baš nema greške
i to je jedno od najtraženijih jela. Od drugih specijaliteta, tu su: teletina
ispod sača, roštilj- ćevapi i pljeskavice i na primer, jaretina u mleku.
U restoranu Bela reka je uvek mnogo ljudi koji su čuli za
odličnu hranu, lepu i mirnu atmosferu i koji znaju gde da dovedu porodicu,
prijatelje i poslovne partnere, jer ovde nema nesklopljenih poslova. A što je
najvažnije, znali su da rezervišu. Budite i vi jedan od gostiju, i - odmah
napravite rezervaciju.
BG