Restoran Orašac

Da smo pre više od jednog punog veka mogli da uključimo snimanje, zamislite samo koji film bismo mogli sad da gledamo u restoranu Orašac. Restoran je nastao na ovom istom mestu gde se i sad nalazi, u Bulevaru kralja Aleksandra 122. Prvo, koliko restorana znate koji su preživeli toliko vreme a i dalje privlače posetioce i imaju i redovne i nove goste? Drugo, kvalitet se ne smanjuje u čemu je jedna od njegovih najvećih tajni.

Nastao je još 1907. godine, samo što je tad bio kockarnica-gostionica, bar tako legenda kaže. Od drugog svetskog rata postaje restoran Orašac, a ljubazno osoblje tvrdi da se nije mnogo toga promenilo u enterijeru. Suština je ostala apsolutno ista. Jela su vrlo slična kao nekad. Jedna ugostiteljski vrlo mudra stvar je što se vremenom dodaju jela koja dobijaju odličnu reakciju. Na primer, kad vidite niz specijaliteta koji imaju makedonski naziv, možda se zapitate otkud to. Razlog je prilično pametan: za vreme Dana makedonske kuhinje, čim su u restoranu Orašac videli koja jela se najviše naručuju i na šta najbolje reaguju gosti, odmah su ih ubacili u redovnu ponudu. Tako su i restoran i posetioci uvek zadovoljni.

Na makedonskom meniju su: topeno sirenje, ohridski čomlet i recimo kumanovsko selsko meso. Ohridski čomlet je teleći but koji se dinsta u belom vinu sa krupnim crnim lukom. Sve se to onda zapeče u tavi i tako se servira. Kumanovsko selsko meso je svinjski file, sitno sečeno meso sa pečurkama, sušenim paradajzom i sve je dobro izdinstano. Onda se služi u tako puštenom soku.

Lokacija restorana Orašac sama po sebi nameće goste. To su vrlo često studenti tehničkih fakulteta koji su prekoputa, pa se dešava da se susreću generacije sa Mašinskog ili Elektrotehnike. Kažu konobari da su mnogo puta čuli priče od starijih gostiju da su dolazili pre nekoliko decenija kao studenti, a sada kao penzioneri na ovo isto mesto. Kad dođe period diplomskih proslava, onda se jedva nalazi prazan sto. Nekad su to nove generacije koje organizuju apsolventske večeri, a nekad su to starije generacije koje se posle mnogo godina okupljaju. I najlepše je kad sednu u baštu restorana Orašac pa počnu da razmenjuju iskustva sa fakulteta. 

Posebno obeležje ovog restorana tokom leta je bašta. Toliko je dobro skrivena od gužve i saobraćaja, da dođe kao neki odmor od betona i ludila grada, a samo ste koji metar udaljeni od centra Beograda. U bašti je čuveni ražanj na kome se svakodnevno vrti prasetina, bez obzira na to koje je godišnje doba. Često se tu obrće i jagnjetina i teletina, što je za strance posebna atrakcija, da vide kako se to jede i pije u Srbiji. A kako konobari kažu, čim ljudi vide da se vrti pečenje, odmah ga naručuju.

Unutrašnji deo Orašca je podeljen na dve prostorije, veću i manju, a deli ih šank. I što je zanimljivo, uvek je puno. Najviše je gostiju četvrtkom, petkom i subotom a krivci su tamburaši. Ono što se baš i očekuje od jedne ovako legendarne i dugovečne kafane koja drži do svog ugleda. Tih dana rezervacija je jedina koja može da vam obezbedi sto. Ili bar lekcija da se sledećeg puta na vreme setite da se javite restoranu Orašac. Na zidovima su fotografije starog Beograda, tu su okačeni i ćilimi, a tegle sa slatkim su poređane po policama. Karirani stoljnjaci su neophodan ukras, kao i drveni elementi po zidovima uz stolove i obavezan stari drveni pod. 

Od preporuka za jelo su tu i: mućkalica šefa kuhinje za dve osobe. To je svinjski file sa slaninom i paradajzom, malo se zaljutii zapeče u vatrostalnoj činiji, a u njoj se i služi. Na kraju se dodaju još samo dve kugle kajmaka koji se momentalno istopi. Naravno da u ovoj kafani možete da naručite i teleću glavu u škembetu, cicvaru sa starim kajmakom i recimo hleb koji je upravo stigao ispod sača.

Najtraženiji dezert je Titova krempita pošto je vrlo autentična jer se radi o bledskom receptu, a tu je i Batina baklava sa makom, potopljena u mleku i onda zapečena. Ima i mnogo jela koja su van jelovnika, slobodno pitajte, konobari će vam uvek preporučiti nešto zanimljivo, ali nemojte da dozvolite da vam neko priča o restoranu Orašac. Krenite odmah do bulevara i proverite sami zašto ovo mesto postoji više od jednog celog veka.